DISC tipovi ličnosti: šta znače crvena, žuta, zelena i plava?

DISC profil opisuje kako se obično ponašaš, naročito na poslu, kroz četiri stila: D kao Dominantnost (crvena), I kao Uticaj (žuta), S kao Stabilnost (zelena) i C kao Savesnost (plava). Skoro svi koriste sva četiri, samo ne podjednako. Tvoj profil pokazuje koji ti stil dolazi najprirodnije, a koji te košta najviše energije.

To je korisno jer većina trzavica na poslu ne dolazi iz loše namere. Dolazi iz toga što četvoro ljudi želi nešto drugo od istog sastanka. Ovde ćeš pročitati šta znači svaka boja, upoznati tri svakodnevne situacije u kojima se stilovi sudaraju, saznati kako da prepoznaš svoj stil i šta ti DISC test kaže, a šta ne.

Šta je DISC profil?

Model seže do američkog psihologa Vilijama Moultona Marstona. U knjizi Emotions of Normal People iz 1928. opisao je četiri načina na koja ljudi reaguju na okolinu. Sam Marston nikada nije napravio test. Kasniji psiholozi pretvorili su njegove ideje u upitnike: Volter Klark pedesetih i Džon Gajer sedamdesetih godina. Većina današnjih DISC testova, i onih besplatnih, potiče iz tog rada.

Boje su došle još kasnije. One su pomoć za pamćenje koju koriste mnogi treneri i knjige. Veoma ih je popularizovao švedski autor Tomas Erikson knjigom Omringad av idioter (2014), na engleskom Surrounded by Idiots. Zato danas mnogi kažu „on je baš crven“ umesto „ima visok D“.

DISC je najlakše razumeti kroz dva pitanja:

• Brzo ili smireno? Da li deluješ, kažeš šta misliš i guraš stvari napred (D i I), ili radije posmatraš, razmišljaš i uzimaš vreme (S i C)?
• Zadaci ili ljudi? Da li ti je pažnja uglavnom na poslu i rezultatu (D i C), ili na ljudima i atmosferi (I i S)?

Spoji ta dva pitanja i dobićeš četiri stila. D je brz i usmeren na zadatak. I je brz i usmeren na ljude. S je smiren i usmeren na ljude. C je smiren i usmeren na zadatak. Nijedan nije bolji. Svaki je jak u nekim situacijama, a nezgodan u drugim.

Četiri DISC tipa: crvena, žuta, zelena i plava

Crvena: Dominantnost (D)

Crveni žele rezultate, i to najbolje odmah. Brzo donose odluke, kažu šta misle i ne smeta im malo sukoba ako to gura stvar napred. U krizi su upravo oni ti koji kažu: „Dobro, radimo ovako.“

Njihova zamka je brzina bez strpljenja. Mogu delovati grubo, upadati drugima u reč i odlučiti pre nego što su se svi izjasnili. Pod pritiskom postaju skloniji kontroli. Mejl crvenog kolege često ima tri reda i završava se rokom.

Žuta: Uticaj (I)

Žuti donose energiju. Vole ideje, ljude i nove planove, i lako oduševe druge. Razmišljaju naglas, pričaju priče i čine da se tim zaista oseća kao tim.

Njihova zamka je završavanje. Mnogo obećavaju, odvuče ih sledeća ideja, a detalji im dosade. Pod pritiskom više pričaju, a manje planiraju. Žuta poruka može da ima tri uzvičnika, šalu i pitanje koje zapravo uopšte nije bilo poenta.

Zelena: Stabilnost (S)

Zeleni su mirni, odani i strpljivi. Dobro slušaju, čuvaju mir i paze da niko ne ostane po strani. U timovima sa izrazito zelenim članom ljudi se često osećaju sigurno.

Njihova zamka je što predugo ćute. Ne vole nagle promene i izbegavaju sukobe, pa kažu „da“ kad misle „ne“ i gutaju ljutnju dok na kraju ne provali. Ako ti to zvuči poznato, pročitaj i naš tekst o tome kako reći ne bez osećaja krivice. Pod pritiskom se zeleni povlače i pristaju na stvari sa kojima se ne slažu.

Plava: Savesnost (C)

Plavi žele da urade stvari ispravno. Precizni su, kritični na koristan način i vole plan iza kog stoje činjenice. Upravo oni pronađu grešku na 14. strani koju su svi ostali prevideli.

Njihova zamka je što „ispravno“ postane „savršeno“. Umeju dugo da oklevaju, traže još jednu analizu i deluju hladno ili uzdržano. Pod pritiskom se zakopaju u detalje i postanu kritičniji. Plavi mejl često ima numerisane tačke i pitanje o izvoru.

Tri svakodnevne situacije u kojima vidiš četiri stila

Sastanak ponedeljkom sa novim planom

Tvoja šefica najavi da tim sledećeg meseca prelazi na novi alat za planiranje. Pogledaj šta se dešava za stolom.

Crvena Jelena odmah pita kad to počinje i ko je zadužen. Žuti Stefan misli da je to sjajna ideja i već predlaže ime za timski kanal. Zelena Milica malo govori, ali vidiš da razmišlja o svemu što će se promeniti u njenoj ustaljenoj rutini. Plavi Nikola pita zašto baš taj alat, koliko košta i da li ga je neko uporedio sa drugima.

Niko od njih ne pravi probleme. Jeleni treba jasnoća, Stefanu oduševljenje, Milici vreme, a Nikoli argumenti. Šefica koja to zna daje svima četvoro nešto: jasnu odluku, malo energije, realan raspored i obrazloženje u pisanom obliku.

Grupni čet o rođendanskom vikendu

Šestoro prijatelja želi da iznajmi kuću za rođendan. Žuti za sat vremena pošalje dvanaest linkova i glasovnu poruku. Crveni napiše: „Uzimamo drugu, rezervisaću večeras ako se niko ne buni.“ Plavi pita za uslove otkazivanja i da li ima mašina za sudove. Zelena na sve odgovara „meni odgovara“, iako je kuća tri sata vožnje daleko, a ona u petak mora da radi.

Verovatno prepoznaješ bar jednog od njih. Rizik je ovde kod zelene. Pošto se ne buni, niko ne primeti da nije zadovoljna, sve dok u poslednjem trenutku ne otkaže. Pomoglo bi jednostavno pitanje u grupi: „Da li ovo stvarno odgovara svima?“

Povratna informacija o izveštaju

Predaš izveštaj i dobiješ povratnu informaciju od crvenog šefa: „Predugačko. Skrati na pola i stavi zaključak na početak.“ Crvenoj osobi to je jednostavno efikasno. Plavoj koleginici čini se kao da je sav pažljiv rad zanemaren. Zelenom kolegi kratak ton može da zvuči kao neodobravanje, čak i ako nije tako zamišljen.

Ako te kratka i direktna povratna informacija pogodi jače nego što bi želeo, naš tekst o osetljivosti na odbacivanje i kritiku objašnjava šta se tada dešava. A ako si ti taj crveni šef, jedna dodatna rečenica često mnogo menja: „Sadržaj je dobar, samo forma treba da bude kraća.“

Koji sam DISC tip? Kako da prepoznaš svoj stil

Sa nekoliko iskrenih pitanja stići ćeš daleko. Odgovaraj prema tome kako se obično ponašaš, a ne kakav bi želeo da budeš.

• Šta te najviše iscrpljuje? Spore odluke (crvena), ceo dan raditi sam bez kontakta (žuta), stalne promene i sukobi (zelena), ili traljav rad i nejasni planovi (plava)?
• Šta radiš pod pritiskom? Preuzimaš kormilo, više pričaš, utihneš ili se zakopaš u detalje?
• Koju povratnu informaciju čuješ više puta? „Umeš da budeš malo grub“ upućuje na crvenu. „Mnogo toga započneš, a malo završiš“ upućuje na žutu. „Nikad ne znamo šta zapravo misliš“ upućuje na zelenu. „Baš si kritičan“ upućuje na plavu.
• Kako izgledaju tvoje poruke? Kratke i konkretne, pune emodžija, učtive i oprezne, ili strukturisane i potpune?

Većina ljudi prepozna sebe u dve boje. To je potpuno normalno. Česte kombinacije su crvena sa plavom (brz, zahtevan i precizan), žuta sa zelenom (topao, društven i predusretljiv) i crvena sa žutom (energičan i ubedljiv). Tvoja druga boja često objašnjava zašto ti opis glavne boje ne odgovara u potpunosti.

Obrati pažnju i na razliku između posla i kuće. Mnogi su u kancelariji plavi, a sa prijateljima žuti. Ako radiš test, dok odgovaraš misli na jednu konkretnu situaciju.

Želiš da vidiš svoje rezultate u sva četiri stila? Naš besplatan DISC test ličnosti traje oko pet minuta i pokazuje koliko snažno koristiš svaki stil. Tako vidiš svoju mešavinu, a ne jednu etiketu.

Kako da sarađuješ sa svakom bojom

Poznavati svoju boju je korisno. Znati šta drugima treba još je korisnije. Nekoliko praktičnih saveta:

Sa crvenom: pređi na stvar. Počni zaključkom, ponudi dve opcije i preporuku i ne shvataj kratak odgovor lično. Ako se ne slažeš, reci to jasno. Crveni poštuju ljude koji se suprotstave argumentima.

Sa žutom: ostavi prostora za razgovor i ideje, a onda zapiši dogovoreno. Pitaj: „Koji je prvi korak i do kada?“ Kratak rezime posle sastanka štedi mnogo zbrke.

Sa zelenom: daj vremena. Najavi promene na vreme, objasni šta ostaje isto i pitaj za mišljenje i u četiri oka, ne samo pred svima. Ćutanje ne znači slaganje.

Sa plavom: pošalji informacije unapred, budi precizan i priznaj šta ne znaš. Dogovorite rok za analizu, inače može da traje beskonačno.

A za tebe nekoliko koraka koji pomažu kod svake boje:

1. Izaberi svoju vežbu. Uzmi jedno ponašanje iz suprotnog stila i vežbaj ga. Crveni vežba da postavi još jedno pitanje pre odluke. Zeleni vežba da jednom nedeljno kaže „ne slažem se“. Žuti vežba da završi jednu stvar pre nego što počne sledeću. Plavi vežba da pošalje nešto što je gotovo 90 odsto.
2. Imenuj svoj stil naglas. „Često brzo odlučujem, pa me zaustavi ako žurim“ drugima olakšava da reaguju.
3. Prevodi, nemoj da se menjaš. Ne moraš da postaneš neko drugi. Dovoljno je da prilagodiš kako svoju poruku preneseš osobi preko puta.
4. Prati svoj obrazac pod pritiskom. Zamka svake boje raste pod stresom. Naročito se plavi često prepoznaju u našem tekstu o znacima da previše razmišljaš.

Šta DISC test kaže, a šta ne

DISC je praktičan jezik za razgovor o razlikama. Timovima daje reči za stvari koje se inače završe nervozom. U tome je njegova vrednost. Ipak, dobro je biti iskren i o njegovim granicama.

Meri ponašanje, ne sposobnosti. Visok C ne znači da si pametniji, a nizak D ne znači da ne možeš da vodiš. Dobrih lidera ima u svim bojama.

Zasniva se na samoproceni. Odgovaraš na pitanja o sebi, pa rezultat pokazuje kako vidiš sebe tog dana i u toj situaciji. Ako pitaš koleginicu kako ona tebe vidi, slika može biti drugačija.

Ima slabije naučno uporište od modela Velikih pet. Većina istraživanja ličnosti koristi model Velikih pet, koji opisuje pet širokih crta. DISC je pre svega praktičan alat iz sveta obuka i koučinga, a mnoge komercijalne verzije nikad nisu nezavisno proverene. Ako želiš širu i bolje utemeljenu sliku svoje ličnosti, naš test Velikih pet biće jači izbor.

Nije fioka. „Ja sam prosto crven“ nije izgovor za gaženje drugih, a „ona je plava, sa njom je uvek problem“ nije pošten opis koleginice. Boje opisuju sklonost, a ne nepromenljiv identitet.

Nikada ne bi trebalo da odlučuje ko dobija posao. DISC profil može da pokrene dobar razgovor u timu. Za odabir ili odbijanje ljudi nije pogodan.

Korišćen na taj način, DISC test je jednostavno ogledalo u četiri boje. Pokazuje obrazac, a ti odlučuješ šta ćeš sa njim.

Zašto je to važnije nego što izgleda

Mnogi sukobi na poslu izgledaju lično, ali su zapravo o stilu. Crveni šef misli da je plava koleginica spora. Plava koleginica misli da je crveni šef površan. Oboje su malo u pravu i trebaju jedno drugom. Jednobojni timovi često imaju slepu tačku: potpuno crveni tim brzo juri u pogrešnom pravcu, potpuno zeleni tim izbegava razgovor koji mora da se obavi.

Kad jednom vidiš četiri stila, sastanke čitaš drugačije. Primetiš ko još ništa nije rekao, kome trebaju brojke, a kome odluka. Taj mali pomak timu često donese više od novog alata ili reorganizacije.

Zanima te tvoja mešavina? Uradi besplatan DISC test i pogledaj svoja dva najviša rezultata. Zatim pitaj nekoga ko te dobro poznaje da li to prepoznaje. Njegov odgovor često je najzanimljiviji deo.